Живот у океану може помоћи у ублажавању климатских промена: нова студија

Живе животиње складиште угљеник. Ако узмете рибу из мора и поједете је, залихе угљеника у тој риби нестају из океана. Океански плави угљеник односи се на природне начине на које морски кичмењаци (не само рибе) могу помоћи у хватању и издвајању угљеника, потенцијално ублажавајући ефекте климатских промена.

У океану, угљеник тече кроз мрежу хране. Прво се фиксира фотосинтезом помоћу фитопланктона на површини. Кроз потрошњу, угљеник се затим преноси и складишти у телима морског живота који се храни биљкама као што је крил. Кроз грабеж, угљеник се акумулира у већим морским кичмењацима као што су сардине, ајкуле и китови.

Китови акумулирају угљеник у својим телима током свог дугог живота, од којих се неки протежу и до 200 година. Када умру, потону на дно океана, носећи угљеник са собом. истраживање показује да сваки велики кит у просеку издваја око 33 тоне угљен-диоксида. Дрво током истог периода доприноси само до 3 процента у апсорпцији угљеника кита.

Други морски кичмењаци чувају мање количине угљеника на краће периоде. Њихов укупни капацитет складиштења је познат као „угљеник биомасе“. Заштита и повећање океанских складишта плавог угљеника у морским животињама може довести до користи за очување и ублажавање климатских промена.

Истраживачка пилот студија недавно је спроведена у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) како би се помогло у разумевању потенцијалног плавог океанског угљеника у решавању глобалног изазова климатских промена и у подршци одрживом рибарству и морској политици.

Пилот пројекат УАЕ наручила је Глобална иницијатива за податке о животној средини Абу-Дабија (АГЕДИ), а уз кофинансирање од Блуе Цлимате Солутионс, пројекта Тхе Оцеан Фоундатион, и Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП) кроз ГРИД-Арендал, који имплементира и извршава Пројекат Плаве шуме Глобалног фонда за животну средину.

Студија је користила постојеће скупове података и методе за квантификацију и процену капацитета риба, китова, дугонга, морских корњача и морских птица које насељавају део морског окружења УАЕ за складиштење и издвајање угљеника.

„Анализа представља прву ревизију океанског плавог угљеника у свету и процену политике на националном нивоу и омогућиће релевантним политичким и управљачким субјектима у УАЕ да процене опције за потенцијалну имплементацију политика плавог океанског угљеника на локалном и националном нивоу“, каже се Ахмед Абдулмуталеб Бахарун, вршилац дужности директора АГЕДИ-ја. „Овај рад је снажно препознавање потенцијала да се очување и одрживо управљање морским светом препозна као важно решење за глобални климатски изазов засновано на природи“, додаје он.

Угљеник биомасе је један од девет идентификованих океанских путева плавог угљеника при чему морски кичмењаци могу посредовати у складиштењу и секвестрацији угљеника.

Уједињени Арапски Емирати ревизија океанског плавог угљеника

Један од циљева студије УАЕ био је процена залиха биомасе морских кичмењака са фокусом на емират Абу Даби, за који је већина постојећих података била доступна.

Потенцијал складиштења угљеника биомасе је процењен на два начина. Прво, изгубљени потенцијал за складиштење угљеника биомасе је процењен анализом података о улову у рибарству. Друго, тренутни потенцијал за складиштење угљеника у биомаси (тј. залихе угљеника из биомасе) за морске сисаре, морске корњаче и морске птице процењен је анализом података о обиљу. Због недостатка података о бројности рибе у време анализе, рибе су искључене из процене залиха угљеника у биомаси, али ове податке треба укључити у будуће студије.

Студија је проценила да је током 2018. године изгубљено 532 тоне потенцијала за складиштење угљеника из биомасе због улова у рибарству. Ово је скоро еквивалентно тренутним проценама од 520 тона угљеника од биомасе морских сисара, морских корњача и морских птица у емирату Абу Даби.

Ова залиха угљеника биомасе састоји се од дугонга (51%), морских корњача (24%), делфина (19%) и морских птица (6%). Од 66 анализираних врста (53 врсте рибарства, три врсте морских сисара, две врсте морских корњача и осам врста морских птица) у овој студији, осам (12%) има статус заштите рањив или виши.

„Угљеник биомасе – и океански плави угљеник уопште – само је једна од многих услуга екосистема које пружају ове врсте и стога се не треба посматрати изоловано или као замена за друге стратегије очувања“, каже Хеиди Пеарсон, стручњак за морске сисаре. Универзитет Југоисточне Аљаске и водећи аутор студије угљеника о биомаси. 

„Заштита и унапређење залиха биомасе морских кичмењака потенцијално може бити једна од многих стратегија за планирање очувања и ублажавање климатских промена у УАЕ“, додаје она.

„Резултати потврђују велику еколошку вредност китова и другог морског живота како би се ублажила клима“, каже Марк Спалдинг, председник Фондације Оцеан. „Кључно је да глобална заједница ове доказе сматра делом својих сталних напора да управљају и опораве морски живот и да се позабаве глобалним климатским променама“, додаје он.

Процена политике океанског плавог угљеника

Други циљ пројекта био је да се истражи одрживост океанског плавог угљеника као политичког алата за подршку одрживом управљању морским ресурсима и борби против климатских промена.

Студија је такође анкетирала 28 приобалних и морских еколошких актера како би проценили знање, ставове и перцепцију концепта океанског плавог угљеника и његовог значаја за политику. Процена политике је открила да примена политике плавог угљеника у океану има значајну политичку релевантност у областима климатских промена, очувања биодиверзитета и управљања рибарством у националном, регионалном и међународном контексту.

„Огромна већина учесника истраживања сложила се да треба повећати међународно признање вредности плавог угљеника у океанима и да га треба укључити у стратегије за очување и ублажавање климатских промена“, каже Стивен Луц, стручњак за плави угљен у ГРИД-Арендал и водећи аутор процене политике. „Без обзира на императив смањења емисија угљеника, ово истраживање потврђује да је очување мора као стратегија за ублажавање климатских промена одрживо, вероватно ће бити добро прихваћено и има велики потенцијал“, додаје он.

„Ови налази су први те врсте у свету и значајно доприносе разговорима о очувању и управљању океаном у контексту ублажавања климатских промена“, каже Изабел Вандербек, експерт за морске екосистеме из Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП).

„Океански плави угљеник може бити једна компонента скупа података који се користе у развоју стратегија за ублажавање климатских промјена, одрживог рибарства, политике очувања и морског просторног планирања. Ово истраживање значајно премошћује јаз између политике очувања мора и климатских промјена и потенцијално је веома релевантно за акције океана о којима ће се расправљати на овогодишњој конференцији Уједињених нација о климатским промјенама у новембру“, додаје она.

Декада науке о океану Уједињених нација за одрживи развој (2021-2030) проглашен у децембру 2017. године, обезбедиће заједнички оквир како би се осигурало да наука о океану може у потпуности да подржи акције земаља на одрживом управљању океанима, а тачније за постизање Агенде за одрживи развој 2030.

За више информација контактирајте Стивена Лутза (ГРИД-Арендал): [емаил заштићен] или Габриел Гримсдитцх (УНЕП): [емаил заштићен] или Изабел Вандербек (УНЕП): [емаил заштићен]