Цоста Рица ББЊ радионица

Провео сам 8. и 9. март у Пунтаренасу у Костарики на радионици у Централној Америци за развој капацитета министарстава иностраних послова ангажованих у одговору на захтев Резолуције 69/292 Генералне скупштине УН (УНГА) за преговоре о новом правном инструменту за решавање очување и одрживо коришћење биодиверзитета изван националних јурисдикција (ББЊ) у складу са Конвенцијом УН о праву мора и помоћи глобалној заједници да имплементира циљеве одрживог развоја УН (посебно СДГ14 о океану). 

Шта кажеш на то за залогај? Превод: помагали смо владиним људима да буду спремни да преговарају како да заштите биљке и животиње које су ван законске контроле било које нације у дубинама и на површини пословичног отвореног мора! Где има пирата...

На радионици су били представници Панаме, Хондураса, Гватемале и наравно нашег домаћина Костарике. Поред ових централноамеричких нација, тамо су били и представници из Мексика и неколико људи са Кариба.

71% површине наше планете је океан, а 64% од тога је отворено море. Људске активности се одвијају у дводимензионалним просторима (површина мора и морско дно), као и у тродимензионалним просторима (водени стуб и подземље морског дна) отвореног мора. Генерална скупштина УН је затражила нови правни инструмент јер немамо ни један надлежни орган који је одговоран за подручја ББЊ, нема инструмент за међународну сарадњу и нема потпуно артикулисан начин да препознамо како делити подручја ББЊ као заједничко наслеђе за све на планета (не само они који себи могу приуштити да оду и узму је). Као и остатак океана, отворено море прете добро познатим и кумулирајућим претњама и људским притисцима. Одабраним људским активностима на отвореном мору (као што су риболов, рударство или бродарство) управљају посебне секторске организације. Недостају им доследни правни режими или овлашћења, а свакако немају механизам за међусекторску координацију и сарадњу.

Наши тематски говорници, студије случаја и дискусије за округлим столом потврдили су изазове и разговарали о решењима. Провели смо време разговарајући о подели користи од морских генетичких ресурса, изградњи капацитета, трансферу поморске технологије, алатима за управљање заснованим на области (укључујући заштићена морска подручја изван националне јурисдикције), проценама утицаја на животну средину и међусобним питањима (укључујући веродостојну примену, усклађеност и спорове резолуција). У суштини, питање је како доделити благодати отвореног мора (познато и непознато) на начине који се баве глобалним заједничким наслеђем. Свеобухватни концепт је била потреба да се управља употребом и активностима на начин који је данас правичан и правичан за будуће генерације.

Позван сам тамо да говорим о Саргашком мору и како се њиме „управља“ као подручјем изван националне надлежности. Саргаско море лежи у Атлантику, у великој мери је дефинисано са четири значајне океанске струје које формирају круг унутар којег расту велике простирке саргасума. Море је дом за низ миграторних и других врста током једног или целог њиховог животног циклуса. Седим у комисији за Саргашко море и поносни смо на начине на које смо напредовали. 

Већ смо урадили наш домаћи задатак и направили наш научни доказ о јединственом биодиверзитету Саргашког мора. Процијенили смо његов статус, инвентаризирали људске активности, навели наше циљеве очувања и дефинисали план рада за постизање наших циљева на нашој територији. Већ радимо на афирмацији нашег посебног места код релевантних и надлежних институција које се баве рибарством, миграторним врстама, поморством, рударством морског дна, кабловима на морском дну и другим активностима (преко 20 таквих међународних и секторских организација). И сада истражујемо и пишемо наш план управљања за Саргашко море, први „план управљања“ за подручје отвореног мора. Као такав, покриваће све секторе и активности у Саргашком мору. Штавише, то ће обезбедити свеобухватан оквир за очување и одрживо коришћење овог култног екосистема који је у потпуности ван сваке националне јурисдикције. Додуше, Комисија нема законска управљачка овлашћења, тако да ћемо само давати упутства нашем Секретаријату и савете потписницима Хамилтонове декларације која је успоставила званичну област сарадње на Саргашком мору и нашој комисији. Секретаријат и потписници ће морати да убеде међународне и секторске организације да следе ове препоруке.

Лекције научене из наше студије случаја (и других), као и образложења за преговоре о новом инструменту, су јасне. Ово неће бити лако. Садашњи систем минималних регулаторних структура подразумевано користи онима са већим технолошким и финансијским ресурсима. Ту су и комуникацијски, регулаторни и други изазови уграђени у наш тренутни систем. 

За почетак, постоји мало 'надлежних органа' и мало координације, па чак и комуникације међу њима. Исте националне државе су заступљене у многим од ових међународних и секторских организација. Ипак, свака организација има своје посебне уговорне захтеве за мере заштите, процес и критеријуме за доношење одлука. 

Поред тога, понекад су представници било које нације различити у свакој организацији, што доводи до недоследних ставова и изјава. На пример, представник земље у ИМО-у и представник те земље у ИЦЦАТ-у (тело за управљање туном и миграторним врстама) биће две различите особе из две различите агенције са различитим директивама. А неке националне државе су потпуно отпорне на екосистемске и приступе предострожности. Неке организације имају терет доказа погрешно – чак траже од научника, невладиних организација и националних држава које се бране да покажу да постоје негативни утицаји риболова или бродарства – уместо да прихвате да се негативан утицај мора ублажити за добро свих.

За нашу студију случаја, или у овом новом инструменту, постављамо сукоб око права на одрживо коришћење биодиверзитета. С једне стране имамо биодиверзитет, равнотежу екосистема, заједничке користи и одговорности и решавање медицинских претњи пандемије. С друге стране, гледамо на заштиту интелектуалне својине која води развоју производа и профита, било да произилази из суверенитета или права приватне својине. И, додајте у мешавину да неке од наших људских активности на отвореном мору (посебно риболов) већ представљају неодрживу експлоатацију биодиверзитета у њиховом тренутном облику и да их треба повући.

Нажалост, нације које се противе новом инструменту за управљање биодиверзитетом изван националних јурисдикција углавном имају ресурсе да узму оно што желе, када то желе: користећи модерне приватнике (пирате) које подржавају њихове матичне нације као што су биле у 17., 18. и 19. века. Исто тако, ове нације стижу на преговоре са великим, добро припремљеним, добро опремљеним делегацијама са јасним циљевима који подржавају њихове индивидуалне интересе. Остатак света мора да устане и да се рачуна. И, можда ће наши скромни напори да помогнемо другим, мањим земљама у развоју да буду спремне, исплатити дивиденде.