Кључни закључци најновијег ИПЦЦ извештаја

Међувладин панел за климатске промене је 25. септембра објавио свој „Специјални извештај о океану и криосфери у клими која се мења“ (Извештај о океану и леду) како би известио о уоченим физичким променама у океану и сродним екосистемима. Прочитајте наше саопштење за јавност овде.

Свеобухватни и педантни извештаји научне заједнице су од непроцењиве вредности и пружају суштинске информације о нашој планети и о томе шта је у питању. Извештај о океану и леду показује да људске активности значајно нарушавају океан и да су већ изазвале неповратне промене. Извештај нас такође подсећа на нашу везу са океаном. У Тхе Оцеан Фоундатион знамо да је важно за све нас не само да разумемо која су актуелна питања океана, већ и да разумемо како свако од нас може побољшати здравље океана тако што доноси свесне изборе. Сви ми данас можемо учинити нешто за планету! 

Ево неколико кључних закључака Извештаја о океану и леду. 

Нагле промене су неизбежне у наредних 100 година због људских емисија угљеника које су већ ушле у атмосферу из аутомобила, авиона и фабрика.

Океан је апсорбовао више од 90% вишка топлоте у земљином систему од индустријске револуције. Већ ће требати хиљаде година да се лед на Антарктику поново формира, а извесно је и повећање киселости океана, што погоршава ефекте климатских промена у обалним екосистемима.

Ако сада не смањимо емисије, наша способност прилагођавања ће бити много више инхибирана у будућим сценаријима. Прочитајте наш водич да смањите свој угљенични отисак ако желите да научите више и учините свој део.

1.4 милијарде људи тренутно живи у регионима који су директно погођени ризицима и опасностима промена услова океана, и биће приморани да се прилагоде.

1.9 милијарди људи живи у кругу од 100 километара од обале (око 28% светске популације), а обале су најгушће насељени региони на свету. Ова друштва ће и даље морати да улажу у заштиту засновану на природи, као и да изграђену инфраструктуру чине отпорнијом. Обалне економије су такође погођене широм света – од трговине и транспорта, снабдевања храном и водом, до обновљивих извора енергије и још много тога.

Видећемо екстремно време у наредних 100 година.

Океан игра значајну улогу у регулисању климе и времена, а извештај предвиђа додатне промене у односу на оно што већ сада доживљавамо. Предвиђамо повећане морске топлотне таласе, олујне ударе, екстремне догађаје Ел Нињо и Ла Ниња, тропске циклоне и шумске пожаре.

Људска инфраструктура и средства за живот биће угрожени без прилагођавања.

Поред екстремних временских прилика, продор слане воде и поплаве представљају претњу нашим ресурсима чисте воде и постојећој обалној инфраструктури. Наставићемо да доживљавамо опадање рибљег фонда, а биће ограничени и туризам и путовања. Високопланинска подручја ће бити подложнија клизиштима, лавинама и поплавама, како се падине дестабилизују.

Смањење људске штете на океану и криосфери могло би да уштеди глобалну економију више од трилиона долара годишње.

Предвиђа се да ће пад здравља океана коштати 428 милијарди долара годишње до 2050. године, а до 1.979. године ће порасти на 2100 билиона долара годишње. Мало је индустрија или изграђене инфраструктуре на које будуће промене не би утицале.

Ствари се развијају брже него што се раније предвиђало.

Пре тридесет година, ИПЦЦ је објавио свој први извештај који је проучавао океан и криосферу. Није се очекивало да ће се дешавања попут уоченог пораста нивоа мора видети у истом веку као и оригинални извештај, али се развијају брже него што је предвиђено, заједно са усвајањем топлоте океана.

Многе врсте су у опасности од значајног смањења популације и изумирања.

Промене у екосистемима, као што су закисељавање океана и губитак морског леда, довели су до тога да животиње мигрирају и ступају у интеракцију са својим екосистемима на нове начине, а примећено је и усвајање нових извора хране. Од пастрмке, преко киттивакеса, до корала, мере прилагођавања и очувања одредиће опстанак многих врста.

Владе треба да задрже активну улогу у смањењу ризика од катастрофа.

Од глобалне сарадње до локалних решења, владе треба да повећају своје напоре ка отпорности, да буду лидери у смањењу емисија угљеника и заштите своје локално окружење уместо да наставе да дозвољавају експлоатацију. Без појачане регулације животне средине, људи ће се борити да се прилагоде променама на Земљи.

Топљење глечера у високим планинским областима утиче на водне ресурсе, туристичку индустрију и стабилност земљишта.

Загревање земље и трајно отапање глечера смањује извор воде за људе који од ње зависе, како за воду за пиће, тако и за подршку пољопривреди. То ће такође утицати на ски-градове који зависе од туризма, посебно зато што ће лавине и клизишта вероватно постати чешћи.

Ублажавање је јефтиније од прилагођавања, а што дуже чекамо да делујемо, то ће и једно и друго бити скупље.

Заштита и очување онога што тренутно имамо је лакша и приступачнија опција од прилагођавања будућим променама након што се догоде. Приобални екосистеми плавог угљеника, као што су мангрове, слане мочваре и морске траве, могу помоћи у смањењу ризика и утицаја климатских промена, уз вишеструке заједничке користи. Обнављање и очување наших обалних мочвара, забрана дубоког ископавања и смањење емисије гасова стаклене баште су три начина на која можемо да променимо статус кво. Извештај такође закључује да ће све мере бити приступачније, што пре и амбициозније будемо деловали.

Да бисте приступили целом извештају, идите на https://www.ipcc.ch/srocc/home/.