Аутор Марк Ј. Спалдинг, председник

унтитлед.пнгУ уторак ујутру, пробудиле су нас лоше вести о бродској несрећи у водама Бангладеша. Соутхерн Стар-7, танкер се сударио са другим бродом, а резултат је био изливање процењених 92,000 галона уља за пећи. Пловидба дуж руте је заустављена, а потопљени брод је успешно одвучен у луку у четвртак, чиме је заустављено додатно изливање. Међутим, исцурела нафта наставља да се шири у једном од највреднијих природних подручја у региону, обалском систему шума мангрова познатом као Сундарбанс, који је од 1997. године на Унесковој листи светске баштине и популарној туристичкој дестинацији.  

У близини Бенгалског залива у Индијском океану, Сундарбанс је област која се протеже преко делта река Ганг, Брахмапутра и Мегхна, формирајући највећу шуму мангрова на свету. Дом је ретких животиња попут бенгалског тигра и других угрожених врста као што су речни делфини (Иравади и Ганг) и индијски питони. Бангладеш је успоставио заштићена подручја за делфине 2011. године када су званичници сазнали да су Сундарбанци домаћини највеће познате популације делфина Иравадија. Комерцијални брод је забрањен у његовим водама касних 1990-их, али је влада дозволила привремено поновно отварање бившег бродског пута након што је алтернативни пут замућен 2011.

Иравади делфини нарасту до осам стопа у дужину. Они су плаво-сиви делфини без кљуна са заобљеном главом и исхраном која је првенствено рибља. Они су блиско повезани са орком и једини су делфин за који се зна да пљује док се храни и дружи. Осим сигурности брода, пријетње Иравадију укључују заплитање у риболовну опрему и губитак станишта због људског развоја и пораста нивоа мора.  

Јутрос смо са Би-Би-Сија сазнали да је „шеф локалне лучке управе рекао новинарима да ће рибари користити 'сунђере и вреће' да сакупе просуту нафту која се проширила на 80 километара. Док власти наводно шаљу дисперзанте у то подручје, уопште није јасно да ће примена хемикалија користити делфинима, мангровама или другим животињама које живе у овом богатом систему. У ствари, с обзиром на нове податке из катастрофе Деепватер Хоризон 2010. у Мексичком заливу, знамо да дисперзанти имају дугорочне токсичне ефекте на живот у океану, и даље, да могу ометати природно разлагање нафте у води , осигуравајући да се задржи на дну океана и да га олује могу узбуркати.

Унтитлед1.пнг

Сви знамо да хемијски састојци нафте (укључујући производе као што су гас или дизел гориво) могу бити смртоносни за биљке и животиње, укључујући људе. Поред тога, подмазивање морских птица и других морских животиња може смањити њихову способност да регулишу телесну температуру, што доводи до смрти. Уклањање уља кроз гране и друге начине је једна стратегија. Примена хемијских дисперзаната је друго.  

Дисперзанти разбијају уље у мале количине и померају га у воденом стубу, на крају се таложе на дну океана. Мање честице уља такође су пронађене у ткивима морских животиња и испод коже добровољаца за чишћење плажа. Рад који је обезбеђен грантовима Тхе Оцеан Фоундатион идентификовао је низ токсиколошких ефеката на рибе и сисаре од познатих и комбинованих, посебно на морске сисаре.

Изливање нафте има краткорочне и дугорочне негативне ефекте, посебно на рањиве природне системе као што су бочате шуме мангрова Сундарбана и широк спектар живота који од њих зависи. Остаје нам да се надамо да ће нафта брзо бити обуздана и да ће релативно мало штетити земљишту и биљкама. Постоји велика забринутост да ће рибарство изван заштићеног подручја такође бити погођено изливањем.  

Механичка апсорпција је свакако добар почетак, посебно ако се може донекле заштитити здравље радника. Речено је да је нафта већ почела да се шири кроз састојине мангрова и базена у плитким областима и блатњацима што представља још већи изазов за чишћење. Власти имају право да буду опрезне у примени било каквих хемикалија у тако рањивим воденим подручјима, посебно зато што имамо мало знања о томе како ове хемикалије или комбинација хемикалија/уље утичу на живот у овим водама. Такође се надамо да ће власти размотрити дугорочно здравље овог драгоценог светског ресурса и обезбедити да се забрана транспорта трајно врати што је пре могуће. Где год да се људске активности одвијају у, на и близу океана, наша је заједничка одговорност да сведемо на најмању могућу меру штету живим природним ресурсима од којих сви зависимо.


Фото: УНЕП, ВВФ