Повезаност океанске климе

Данас се Сједињене Државе поново придружују Париском споразуму, глобалној посвећености борби против климатских промена кроз националне и међународне акције сарадње. Тако ће остати само седам нација од 197 које нису потписнице споразума. Напуштање Париског споразума, којем су се САД придружиле 2016. године, делимично је био неуспех у препознавању да би трошкови и последице неактивности далеко премашили трошкове решавања климатских промена. Добра вест је да се враћамо на Споразум боље информисани и опремљени да извршимо неопходне промене него што смо били раније.

Док је људски поремећај климе највећа претња океану, океан је и наш највећи савезник у борби против климатских промена. Дакле, почнимо да радимо на обнављању сопственог капацитета океана да апсорбује и складишти угљеник. Хајде да изградимо капацитет сваке приморске и острвске државе да надгледа и дизајнира решења за воде своје земље. Обновимо ливаде морске траве, слане мочваре и шуме мангрова и на тај начин заштитимо обале ублажавањем олујних удара. Хајде да створимо радна места и нове финансијске могућности око таквих решења заснованих на природи. Хајде да се бавимо обновљивом енергијом заснованом на океану. У исто време, хајде да декарбонизује транспорт, смањујући емисије из океанског транспорта и ангажујући нове технологије како би транспорт био ефикаснији.

Рад који је неопходан за постизање циљева Париског споразума наставиће се без обзира на то да ли су САД страна у Споразуму или не — али ми имамо прилику да искористимо његов оквир за унапређење наших колективних циљева. Обнављање здравља и изобиља океана је добитна, праведна стратегија за ублажавање најгорих ефеката климатских промена и подршку целом животу у океану — за добробит целог човечанства.

Марк Ј. Спалдинг у име Тхе Оцеан Фоундатион